Sveže sećanje na staru deviznu štednju, piramidalne banke, investicione fondove i loša fiskalna politika države glavni su razlozi što se građani u tako malom broju odlučuju za ovaj vid štednje - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
Fiskalna politika, nizak životni standard i nepoverenje građana glavni su razlozi što je Srbija sa samo 2,5 odsto građana sa polisom životnog osiguranja i sa uplatom od deset evra mesečno iza ostalih zemalja u okruženju! Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Glas javnosti da su privilegije koje nude državni fondovi glavni razlozi što se građani u tako malom broju odlučuju za životno osiguranje kod osiguravajućih kuća kao vrstu štednje.
-Velika izdvajanja u klasičan fond ne ostavljaju ljudima novca da ga ulože u štednju kroz životno osiguranje. Državni sistem je velikodušan i nudi mogućnost odlaska u penziju sa 55 godina i druge privilegije, ali tako neće biti u budućnosti. Građani se nadaju da će državne penzije biti velike kao i sada, ali zaboravljaju da neće uvek postojati Krkobabić. Drugo, mnogo je isplativije štedeti u bankama ili kroz nekretnine. Neko ko je pre nekoliko godina kupio stan za 10-15 godina može da ga proda i da ima lepu svotu novca umesto penzije. Osim toga, građanima je još uvek sveže sećanje na staru deviznu štednju, piramidalne banke, pa i investicione fondove koji građanima nisu doneli očekivanu zaradu - kaže Stevanović i dodaje da i država svojom fiskalnom politikom doprinosi lošem odzivu građana.
Za razliku od deset evra po stanovniku za životno osiguranje u Srbiji, građani Austrije mesečno izdvajaju 885 evra, Hrvati 81 evro, a građani BiH 13 evra.
U osiguravajućoj kući Delta Generali kažu da građani u proseku mesečno uplaćuju po 2.200 dinara u penzijski fond.
- Delta Generali dobrovoljni penzijski fond ima preko 46.000 članova, koji u proseku uplaćuju po 2.200 dinara mesečno. U početku su doprinose u dobrovoljni penzijski fond uplaćivali poslodavci za svoje zaposlene, ali se kasnije sve veći broj građana odlučio da samostalno sebi uplaćuju osiguranje kako bi obezbedili sebi zadovoljavajuće prihode u starosti. Iako prosečna uplata u naš fond iznosi 2.200 dinara, veliku većinu uplata čine doprinosi u iznosu od 3.500 dinara, jer neoporezovani iznos predstavlja standard za većinu kompanija koje uplaćuju doprinose za svoje zaposlene. Ukoliko osoba uplaćuje 3.000 dinara mesečno u periodu od 20 godina, ukoliko računamo prinos od osam odsto godišnje, primaće mesečnu penziju od 15.000 dinara narednih 20 godina - kaže Nataša Đurđević, rukovodilac službe za odnose sa javnošću u Delta Generaliju.
U Grawe osiguranju kažu da je kod njih prosečna godišnja premija 500 evra, a dužina trajanja ugovora je najčešće 20 godina.
- Ugovarač osiguranja ima mogućnost izbora pri uplati godišnje premije: tromesečna, polugodišnja i godišnja uplata. Minimalna godišnja premija koja se plaća u toku trajanja ugovora o osiguranju života je 250 evra. Postoji i mogućnost mesečne uplate premije putem trajnog naloga. Po isteku trajanja osiguranja korisnik osiguranja može da izabere jednokratnu isplatu ili isplatu u ratama na pet ili deset godina, kao i mesečna doživotna primanja na osnovu ugovora. Klijent koji 20 godina uplaćuje premiju od 500 evra godišnje po isteku aranžmana može da računa na isplatu doživotne mesečne rente u visini od 95,21 evra - kažu u Grawe osiguranju.
Prosečna državna penzija za zaposlene u Srbiji iznosila je od 17.781 dinara u januaru do 21.713 dinara u decembru 2008. godine, a zbog zamrzavanja penzija decembarski prosek se zadržao i u ovoj godini. Prosečne poljoprivredne penzije iste su i ove kao i prošle godine i iznose oko 8.000 dinara, dok su penzije za samostalne osiguranike oko 21.000 dinara. Visina penzija u poređenju sa novcem koji je potrebno uplatiti na mesečnom nivou i riziku koji građani preuzimaju pri uplati životnog osiguranja koje zahteva redovne uplate za većinu građana Srbije je još uvek najisplativija varijanta za starost. Ako se uzme u obzir da je prosečna neto plata u 2008. godini iznosila između 28.000 i 38.000 dinara, a u 2009. godini između 28.000 i 31.000 dinara jasno je da većina građana Srbije nije imala mogućnost da uplaćuje mesečne premije za životno osiguranje koje bi im garantovale iole pristojnu ratu pod stare dane.
Kao razlog slabog razvoja tržišta osiguranja u Srbiji neke osiguravajuće kuće su od Ministarstva finansija zatražile da uvede poreske podsticaje koji podrazumevaju za fizička lica vraćanje poreza na dohodak od 25 odsto uplaćene premije za životno osiguranje, najviše do 50.000 dinara kao i prenošenju poreskih olakšica koje se sada primenjuju na uplatu penzijskog osiguranja i na životno osiguranje.
NBS: Porast životnog osiguranja
U Narodnoj banci kažu, međutim, da je životno osiguranje u porastu.
- Prema podacima koja društva za osiguranje dostavljaju Narodnoj banci Srbije, učešće broja osiguranika u ukupnom broju stanovnika je oko 5,5 odsto. Na porast životnog osiguranja ukazuje i rast godišnje premije po glavi stanovnika sa tri evra u 2004. godini na deset evra u 2008. godini - kažu u NBS i dodaju da je životno osiguranje dobrovoljno osiguranje, i za ovu vrstu ugovora propisima nije predviđeno jemstvo države ili bilo kog drugog, za izmirivanje obaveza koje su preuzela društva za osiguranje, već su predviđene određene mere kojima se obezbeđuje upravljanje rizicima društava za osiguranje u cilju stabilnosti poslovanja, kao i zakonom propisan minimalni iznos osnovnog kapitala u iznosu od najmanje 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz obavezu društva za osiguranje za stalnim održavanjem tog iznosa.
RSS link na komentare
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
