Odluka Vlade Srbije da donese zakon kojim će biti uvedena obaveza preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama sa finansijskog stanovištva veoma je dobra jer će novac za registraciju koji je do sada išao u Crnu Goru ostati u Srbiji.
S druge strane, sa ekološke tačke gledišta to je veoma loš potez jer ćemo legalizovati „groblje“ automobila koji su ušli u našu zemlju s obzirom na to da je uglavnom reč o vozilima starijim od 10 ili 15 godina, koja ni po jednom kriterijumu ne bi mogla da budu uvezena - ocenjuje direktor Centra za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije Milan Božić.
Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi i kakva je tehnička ispravnost tih vozila. Podaci pokazuju da većina automobila s crnogorskim tablicama nije prošla tehnički pregled već je registracija mogla da se obavi i bez toga. Međutim, ono što više brine vlasnike tih vozila, kao i vozila sa tablicama BiH i drugih zemalja, kao i one sa tzv. ekonomskim tablicama jeste kako će se obračunavati troškovi preregistracije. Prema najavama iz Vlade, osnovica će biti trenutna tržišna vrednost vozila, mada vozači priželjukuju da to bude kataloška vrednost jer će tako plaćati manje dažbine. Božić izražava sumnju u njihove tvrdnje da je kataloška vrednost manja od tržišne, ali ističe da bi se kod opcije sa tržišnom vrednošću mogli javiti problemi.
- Kataloška vrednost vozila je fiksna kategorija dok se kod obračuna po tržišnoj vrednosti javlja prostor za malverzacije i korupciju. Imamo loše iskustvo od pre petnaestak godina kada je tržišna vrednost bila osnov za obračunavanje poreza i kada su u velikom broju vlasnici podnosili zapisnike da poseduju oštećena vozila ili vozila lošeg kvaliteta. Tada je Poreska uprava presekla stvar i utvrdila da će se ubuduće gledati samo kataloška vrednost - kaže Božić.
On podseća da državne organe ne zanima da li je automobil prešao 10 ili 100.000 kilometara jer kilometraža može da se lažira. „Veoma je lako provećati kilometražu i tako smanjiti vrednost automobila i obrnuto. Zato mislim da je zakonodavac bio u pravu kada je utvrdio da nije relevantno to koliko je vozilo prešlo kilometara već se u obzir uzima amortizacija“, objašnjava Božić. Procenjuje se da će se troškovi preregistracije utvrđivati na osnovu kataloga AMSS, koji sadrži 50.000 modela, a u njemu se nalaze fiksne cene vozila odnosno vrednosti za prosečno održavano vozilo sa prosečno pređenom kilometražom. Ukazujući i na druge moguće malverzacije pri preregistraciji vozila sa stranim tablicama, naš sagovornik ističe da bi vlasnik vozila od, recimo, 2.500 kubika mogao da prijavi da ima samo 1.500 kubika i da tako smanji dažbine.
- Problem je u tome što kod nas ne postoji institucija koja će pre carinjenja potvrditi da automobil zaista ima zapreminu i snagu koja se navodi u dokumentaciji odnosno da je to zaista taj automobil. Celokupni posao se prepušta cariniku, koji obično samo prepiše ono što mu se donese. Posle toga isto čini i osoblje na tehničkom pregledu dok radnici na šalteru MUP proveravaju podatke bez dublje analize - navodi Božić.
Kako je pre nekoliko dana najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, svi vlasnici automobila sa inostranim tablicama moraće da preregistruju vozila na srpske tablice i da pritom plate i carinu i PDV. On je izrazio očekivanje da bi država na taj način mogla da prikupi između pet i sedam milijardi dinara. Preregistracija će biti obavezna u roku od tri meseca od donošenja zakona, a ko ne ispuni tu obavezu biće isključen iz saobraćaja i novčano kažnjen. Uvidom u jedan od veb sajtova za prodaju automobila, može se izračunati da je prosečna vrednost „stranaca“ oko 4.000 evra (cene se kreću od 500 do 27.000 evra). Većina tih automobila potiče iz Evropske unije zbog čega će njihovi vlasnici plaćati carinu od 10 odsto.
Niko sa preciznošću ne može da tvrdi koliko u Srbiji ima vozila sa stranim tablicama. Procene se kreću od 15.000 pa čak i do 100.000. U Udruženju vlasnika automobila sa crnogorskim tablicama, koje podržava predlog da se konačno reši njihov status, procenjuju da samo tih vozila ima oko 50.000. „Nemamo podatak koliko ukupno ima vozila sa stranim tablicama u Srbiji. Procene su da je to između 50.000 i 100.000, ali to sa sigurnošću niko ne može da kaže. O njima ne postoji dokumentacija na jednom mestu - kaže za Danas direktor Centra za motorna vozila AMSS Milan Božić.
RSS link na komentare
Prikaži/Sakrij komentare
Prikaži/Sakrij formu za unos
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
